Mnogi pre nego što pozovu tepih servis pokušaju da tepih operu sami, u kadi, na terasi, u dvorištu ili u veš mašini. Na internetu se nalazi mnogo saveta, od sode bikarbone i sirćeta do pranja karcherom i sušenja na suncu, ali malo ko objašnjava šta od toga zaista pomaže, a šta trajno oštećuje tepih. Istina je da se kod kuće može mnogo uraditi za svakodnevnu čistoću, ali da dubinsko pranje ima granice koje se lako pređu. U nastavku objašnjavamo kako oprati tepih kod kuće, šta nikako ne raditi i kada je bolje prepustiti posao profesionalcima.
Tepih na prvi pogled deluje kao običan tekstil, ali je u stvari višeslojna konstrukcija od vlakana, osnove, lepka i podloge. Kada se natopi vodom, prosečan tepih postaje višestruko teži, voda prodire do osnove, a ukloniti je bez centrifuge je gotovo nemoguće. Deterdžent koji se ne ispere do kraja ostaje u vlaknima i posle sušenja privlači novu prljavštinu. Vlaga koja ostane u osnovi dovodi do neprijatnog mirisa, buđi i propadanja lepka. Zbog toga kućno pranje velikog tepiha retko daje rezultat kakav se očekuje.
Pranje tepiha u veš mašini moguće je samo kod malih tepiha i otirača koji na etiketi imaju oznaku za mašinsko pranje, obično pamučnih ili sintetičkih tepišića bez gumene ili lateks podloge. Veliki tepisi ne smeju u kućnu mašinu, jer mokri postaju preteški i mogu oštetiti ležajeve i bubanj. Tepisi sa gumiranom podlogom se u mašini raspadaju, a komadići podloge mogu zapušiti pumpu. Vuneni i ručno tkani tepisi u mašini se skupljaju, deformišu i gube boju. Pravilo je jednostavno, ako etiketa ne dozvoljava mašinsko pranje, tepih ne ide u mašinu.
Pranje tepiha karcherom jedan je od najčešćih i najštetnijih saveta. Mlaz pod visokim pritiskom kida i razvlači vlakna, pa površina tepiha postaje čupava i neravna. Voda se utiskuje duboko u osnovu i podlogu, odakle se ne može izvući, pa tepih ostaje vlažan danima. Kod tepiha sa lepljenom osnovom pritisak odvaja slojeve, a kod ručno tkanih tepiha može da ošteti čvorove i boje. Umesto da tepih bude čistiji, posle karchera je često trajno oštećen. Karcher je namenjen betonu i fasadama, a ne tekstilu.
Manji tepisi mogu se oprati u kadi ili na terasi, ali uz mnogo pažnje i strpljenja. Tepih se prvo dobro istrese i usisa, pa se pere mlakom vodom i blagim sredstvom za tepihe, bez ribanja grubim četkama. Najteži deo je ispiranje, jer se deterdžent mora isprati do kraja, što traži mnogo vode. Posle toga tepih se ocedi i suši na ravnoj površini ili prebačen preko šipke, nikako presavijen. Kod debelih tepiha ovakvo pranje gotovo uvek ostavlja vlagu u osnovi.
Mnogi misle da je sušenje tepiha na suncu najbolje rešenje, ali jako sunce izbeljuje boje, naročito kod vunenih i tamnijih tepiha. Tepih se na suncu suši neravnomerno, gornja strana se osuši, a osnova ostaje vlažna. Ako se tepih vrati na pod pre nego što se potpuno osuši, pod njim se razvija buđ, a neprijatan miris se širi prostorijom. Sušenje u senci, na promaji i uz okretanje tepiha bolje je, ali traje dugo. Zbog toga profesionalni servisi suše tepihe u namenskim komorama sa kontrolisanom temperaturom i protokom vazduha.
Soda bikarbona je jedan od retkih kućnih saveta koji zaista pomaže, i to za osvežavanje tepiha i neutralisanje mirisa. Posipa se po suvom tepihu, ostavi nekoliko sati i zatim temeljno usisa. Sirće razblaženo vodom može pomoći kod nekih svežih fleka, ali na vunenim i obojenim tepisima može da promeni boju, pa se uvek prvo testira na skrivenom delu. Izbeljivači i agresivna hemijska sredstva izbegavaju se u potpunosti, jer ostavljaju bele mrlje i uništavaju vlakna. Kućni saveti služe za održavanje, a ne za dubinsko pranje.
Neki se odlučuju da iznajme ili kupe mašinu za dubinsko pranje tepiha, koja prska vodu sa sredstvom i odmah je usisava. Ovakve mašine mogu osvežiti tepih i ukloniti deo površinske prljavštine, naročito kod tepisona koji se ne mogu podići sa poda. Međutim, one nemaju snagu da izvuku prljavštinu iz dubine osnove, a tepih posle njih ostaje vlažan i suši se satima ili danima. Ako se koristi previše vode, dolazi do istih problema kao kod ručnog pranja. Za tepihe koji se mogu podići, profesionalno mašinsko pranje daje neuporedivo bolji rezultat.
Najviše što možete da uradite kod kuće je redovno održavanje tepiha. Tepih se usisava najmanje jednom do dva puta nedeljno, a u prostorijama sa velikim prometom i češće, kako se pesak ne bi zavlačio duboko u vlakna i sekao ih. Fleke se uklanjaju odmah, upijanjem papirnim ubrusom, bez trljanja, koje širi flekuj i utiskuje je dublje. Tepih se povremeno okreće, kako bi se ravnomerno trošio i bledeo. Istresanje malih tepiha napolju i tradicionalno čišćenje u snegu zimi takođe pomažu u osvežavanju.
U tepisima se nakupljaju grinje, prašina, polen, dlake ljubimaca i bakterije, koje običnim usisavanjem ne mogu da se uklone iz dubine vlakana. Kod osoba sa alergijama i astmom upravo tepisi mogu biti jedan od glavnih izvora simptoma u stanu. Kućno pranje bez dovoljne temperature, ispiranja i sušenja retko rešava ovaj problem. Profesionalno pranje sa temeljnim trešenjem, ispiranjem, sušenjem i dezinfekcijom uklanja najveći deo alergena. Zato se ljudima sa alergijama preporučuje pranje tepiha nekoliko puta godišnje.
Tepih treba predati na profesionalno pranje kada je vidno zaprljan, kada se oseća neprijatan miris, kada ima fleke koje ne prolaze ili kada u domu ima dece, ljubimaca i osoba sa alergijama. Veliki, debeli, vuneni i ručno tkani tepisi gotovo uvek traže profesionalni tretman. Prava prilika je i pred grejnu sezonu, kada se prozori ređe otvaraju i u stanu se zadržava više prašine. U Tepih servisu Lider tepisi se preuzimaju sa adrese, peru omekšanom vodom, suše u komorama, dezinfikuju i vraćaju spremni za upotrebu. Tako se izbegavaju sve greške kućnog pranja, uz tepih koji je zaista čist i u dubini.
