Odrasla osoba u stanu boravi uspravno, dodiruje pod samo stopalima i udiše vazduh na visini od oko metar i po. Beba i malo dete provode veći deo dana upravo na podu, dakle puze, sede, leže, dodiruju sve dlanovima i stavljaju ruke u usta. Uz to, vazduh koji dete udiše nalazi se u zoni neposredno iznad poda, dakle upravo tamo gde se pri svakom pokretu podiže prašina, a njegov organizam obrađuje veću količinu vazduha u odnosu na telesnu masu nego organizam odrasle osobe. Zbog toga higijena poda u domu sa malim detetom nije pitanje estetike nego pitanje kvaliteta vazduha i svakodnevnog kontakta. Iz istog razloga se u ovakvim domaćinstvima drugačije planiraju i izbor tepiha i ritam održavanja, jer je cilj da površina na kojoj dete provodi sate bude i čista i bezbedna, a da pri tome samo čišćenje ne unosi nove materije u prostor.
Oko ovog pitanja postoji mnogo zbunjujućih informacija, pa vredi razdvojiti dve stvari. Tepih zaista zadržava prašinu, dlake, polen i čestice, i to je nesporno. Ono što se često previdi jeste da on te čestice zadržava u vlaknima umesto da ih pušta da lebde u vazduhu, dok se na tvrdim podovima iste te čestice pri svakom prolasku ponovo dižu u zonu disanja. Praktično to znači da tepih može delovati kao filter, ali samo pod jednim uslovom, dakle da se taj filter redovno prazni. Zapušten tepih se pretvara u rezervoar iz koga se čestice vraćaju pri svakom gaženju, dok redovno usisavan i periodično dubinski pran tepih zadržava ono što je pokupio. Za dom sa detetom to znači vrlo jednostavan zaključak, dakle nije pitanje da li imati tepih, nego da li se on održava dovoljno često da bi radio u vašu korist.
Kućne grinje su mikroskopski organizmi koji se hrane sitnim ljuspicama kože i njihovi ostaci spadaju u najčešće izazivače alergijskih tegoba kod dece. Njima za razvoj trebaju tri stvari, dakle hrana, toplota i vlaga, pa se najbolje osećaju u prostorima u kojima je relativna vlažnost vazduha visoka. Iz toga proizlazi mera koja je jednako važna kao i samo čišćenje, dakle održavanje umerene vlažnosti u stanu, redovno i kratko provetravanje više puta dnevno i izbegavanje sušenja veša u dečjoj sobi. Uz to ide i redovno usisavanje, po mogućstvu uređajem sa filterom koji zadržava sitne čestice, jer usisivač sa lošim filterom deo prašine vraća u vazduh. Dubinsko pranje tepiha dopunjuje te mere, jer se njime uklanja materija koja se nakupila u dubini i do koje usisivač ne dopire.
Opšta preporuka za prosečno domaćinstvo je dubinsko pranje jednom do dva puta godišnje, ali dom sa bebom ili malim detetom nije prosečno domaćinstvo. Ovde se interval po pravilu skraćuje, dakle dva puta godišnje kao minimum, a kod dece koja tek prohodaju, kod alergičara i kod domova sa kućnim ljubimcem i češće. Razlog nije samo prljavština koja se vidi, jer se u periodu hranjenja i igre na podu u tepih redovno unose mleko, kaša, sokovi i mrvice, dakle organske materije koje se u vlaknu razgrađuju i predstavljaju hranu za bakterije i grinje. Između dubinskih pranja, ritam usisavanja se povećava, dakle zona u kojoj se dete igra usisava se nekoliko puta nedeljno, a cela površina najmanje jednom. Praktično pravilo koje se lako pamti glasi da se tepih pere pre nego što izgleda prljavo, jer je ono što se vidi uvek manji deo onoga što je unutra.
Ovo je najkorisniji tehnički podatak za roditelje. Mleko, adaptirano mleko, kaša, jaje, povraćeni sadržaj i urin spadaju u proteinske fleke, a proteini imaju osobinu da se pri zagrevanju zgrušavaju i trajno vezuju za vlakno, isto kao što se belance stegne u tiganju. Praktična posledica je da se ove fleke nikada ne tretiraju vrelom vodom, jer se time fiksiraju i posle se mnogo teže uklanjaju. Ispravan postupak je da se višak prvo pokupi, dakle upije belom pamučnom ili papirnom krpom bez trljanja, pa se mesto tretira hladnom vodom i po potrebi sredstvom koje sadrži enzime, jer enzimi razgrađuju upravo proteinske i masne materije. Sredstvo se ostavlja da deluje nekoliko minuta, pa se ponovo upija čistom vlažnom krpom. Trljanje se izbegava, jer razvlači fleku i oštećuje vlakno, a rad ide od ivice ka sredini.
Roditelji često prijave da je fleka nestala, a da se u prostoriji i dalje oseti miris, naročito po toplijem vremenu. Uzrok je u tome što tečnost prodire dublje nego što se vidi, pa dok je gornji deo vlakna očišćen, materija je već stigla do osnove tepiha i eventualno do podloge, gde se razgrađuje i odatle širi miris. To se najčešće dešava kod urina i kod prosutog mleka. Površinsko čišćenje u tim slučajevima ne rešava problem, jer se do izvora mirisa ne dolazi krpom sa lica tepiha. Rešenje je tretman koji dopire do dubine i koji razgrađuje materiju, uz obavezno pravilno sušenje, a kod većih količina i pregled podloge i poda ispod tepiha. Zbog toga se kod ovakvih situacija ne isplati odlagati, jer sveža situacija se rešava jednostavno, a ona koja se ponavlja mesecima traži znatno više posla.
Kod svakog pranja se koriste sredstva koja rastvaraju prljavštinu, ali je jednako važno šta se sa tim sredstvima dešava posle. Ako u vlaknu ostane deo preparata, javljaju se dva problema. Prvi je tehnički, jer ostatak sredstva u vlaknu ima osobinu da na sebe vezuje novu prašinu, pa se tepih posle takvog pranja zaprlja brže nego pre, i to najviše u zonama prolaza. Drugi je praktičan i za dom sa detetom najvažniji, jer je reč o površini sa kojom dete ima svakodnevni direktan kontakt. Zbog toga je temeljno ispiranje jednako važno kao i samo pranje, a to je i jedna od tehničkih razlika u odnosu na kućno pranje četkom i vodom, kod koga se sredstvo nanese, ali se nikada u potpunosti ne izvuče. Kod naručivanja usluge legitimno je pitati kako se izvodi ispiranje i da li se koriste preparati koji su prikladni za prostore u kojima borave deca.
Pored higijene, tepih u domu sa detetom ima i bezbednosnu ulogu, i to u oba smera. Sa jedne strane, tepih ublažava pad, smanjuje buku i daje toplu podlogu za igru, što je jasna prednost u odnosu na tvrde podove. Sa druge strane, manji tepih koji klizi po parketu ili laminatu jedan je od najčešćih uzroka padova, i to i kod dece i kod odraslih, a podignuta i uvijena ivica se zakači tačno kada se najmanje očekuje. Rešenje je jednostavno i jeftino, dakle podloga protiv klizanja koja odgovara tipu poda, po mogućstvu mrežasta i propusna za vazduh, ili traka namenjena tepisima. Ivice se povremeno provere i po potrebi isprave. Kod dece koja tek prohodavaju ima smisla i da se broj sitnih tepiha smanji, a da se koristi jedan veći koji pokriva zonu igre bez prekida.
Kada se bira tepih za dečju sobu ili za zonu igre u dnevnoj sobi, praktičnost pobeđuje efekat. Nizak do srednji flor je znatno lakši za usisavanje i mnogo brže se suši posle svakog vlažnog čišćenja, dok visok i čupav flor zadržava mrvice, sitne delove igračaka i prašinu, a posle pranja se suši danima. Materijal koji dobro podnosi često pranje je praktičniji od osetljivih vlakana, pa se viskoza i imitacije svile ne preporučuju za ovu namenu. Šara koja nije potpuno jednobojna prašta mnogo više, jer se na potpuno jednobojnoj svetloj ili tamnoj površini vidi svaka mrvica. Rese se izbegavaju, jer se čupaju i predstavljaju sitnu opasnost za najmlađe. Uz to je praktičnije imati manji tepih koji se lako odnese na pranje nego jedan veliki koji se teško pomera, jer je u ovim domovima učestalost pranja veća.
Dnevna i nedeljna rutina rešava najveći deo posla. Zona igre se usisava nekoliko puta nedeljno, polako i u ukrštenim pravcima, jer se brzim prelaskom ne izvlači ono što je u dubini. Sveže fleke se rešavaju istog trenutka, dok su još na površini, jer se tada uklanjaju hladnom vodom i upijanjem, bez ikakve hemije. Jednom mesečno se pomera nameštaj i usisava ispod njega, jer se tamo skuplja najviše prašine i tamo se najčešće javljaju moljci kod vunenih tepiha. Prozori se otvaraju kratko i široko više puta dnevno, jer provetravanje smanjuje i vlažnost i koncentraciju čestica. Igračke koje stalno stoje na tepihu peru se u svom ritmu, jer i one prenose prljavštinu. Sve to zajedno traje malo, a znatno produžava period između dva dubinska pranja.
Kada je zakazano pranje, korisno je pripremiti prostor, dakle skloniti igračke i sitnice sa tepiha i pomeriti lakši nameštaj. Ako se tepih odnosi u servis, planira se da u tom periodu dete ima drugu podlogu za igru, jer se sa dubinskim pranjem ne žuri i pravilan proces traje nekoliko dana. Kada se tepih vrati, on se odmah razmotava i postavlja, a prostorija se dobro provetri, jer čak i kod potpuno suvog tepiha provetravanje pomaže da prostor dobije svež vazduh. Nameštaj se vraća uz podmetače ispod nogu, a prvih nekoliko dana se izbegava hodanje u obući. Ako se posle par dana pojavi bilo kakav miris ili vlažna zona, to se odmah prijavljuje servisu, jer je to znak da nešto sa sušenjem nije bilo u redu, a u prostoru u kome boravi dete taj detalj nije nešto što se ostavlja da se samo reši.
Ako se sve svede na kratku listu, ona izgleda ovako. Obuća se izuje na ulazu, jer se time zaustavi najveći deo peska i prljavštine koja u tepih ulazi spolja. Na ulazu stoji otirač koji zaista upija. Vlažnost u stanu se drži umerenom, a soba u kojoj dete spava se provetrava ujutru i pre spavanja. Usisava se češće nego u drugim domovima, sa naglaskom na zonu igre i ispod nameštaja. Sveže fleke se rešavaju odmah, hladnom vodom i upijanjem. Podloga protiv klizanja je obavezna kod svakog manjeg tepiha. Dubinsko pranje se planira najmanje dva puta godišnje, a posle svakog pranja tepih mora biti potpuno suv pre nego što se vrati u prostor u kome dete boravi. Uz te navike tepih u domu sa detetom prestaje da bude izvor brige i postaje ono što treba da bude, dakle topla i bezbedna podloga na kojoj dete provodi najveći deo dana.
