Pre nego što se uopšte priča o vrstama fleka, treba naučiti pet pravila koja važe uvek. Prvo pravilo je vreme, jer sveža fleka je problem od nekoliko minuta, a stara fleka je problem koji ostaje godinama. Drugo pravilo je upijanje umesto trljanja, dakle krpu pritiskate na fleku i puštate je da upije, bez kruženja i bez ribanja. Treće pravilo je bela krpa ili beli papirni ubrus, jer obojena krpa može da otpusti svoju boju na vlažno vlakno. Četvrto pravilo je da se radi od ivice ka sredini fleke, tako se ona ne širi po tepihu. Peto pravilo je hladna voda na početku, jer topla i vruća voda mnoge fleke trajno fiksiraju u vlaknu. Svako sredstvo, i domaće i kupljeno, prvo probajte na skrivenom delu tepiha, na primer ispod fotelje ili duž ivice. I još jedna važna napomena, nikada ne mešajte dva različita sredstva za čišćenje, jer neke kombinacije stvaraju štetna isparenja.
Kada trljate fleku, vi radite dve loše stvari u istom potezu. Prva je da tečnost razmazujete i po površini i u dubinu, pa umesto male fleke dobijate veliku i bledu mrlju. Druga je mehaničko oštećenje vlakna, jer trenje kida sitne dlačice na vrhu tepiha. To se posle vidi kao svetlija, čupava zona koja se razlikuje od ostatka tepiha i onda kada je fleka uklonjena. Kod vunenih tepiha ta šteta je najvidljivija, jer vuna pod trenjem lako dobije osećaj filca. Zato profesionalci uvek prvo upijaju, pa onda tretiraju, i tek na kraju vrlo blago prelaze četkom u jednom smeru. Ako ste već trljali, prestanite i pređite na upijanje, jer i tada možete da spasite dobar deo situacije. Vlakno koje je jednom mehanički oštećeno više se ne vraća u prvobitno stanje, dok se fleka gotovo uvek može smanjiti.
Kafa i čaj sadrže tanine, dakle prirodne materije koje boje veoma slično kao blaga boja za tkaninu. Zato ove fleke ne stoje na vlaknu, nego se vezuju za njega, i zato su teže od običnog prosipanja vode. Prvi korak je upijanje što veće količine tečnosti, bez čekanja i bez trljanja. Zatim se mesto blago navlaži hladnom vodom i ponovo upija, i to se ponavlja nekoliko puta. Nikada ne sipajte vruću vodu na fleku od kafe, jer toplota tanin veže za vlakno i tada je posao daleko teži. Ako je kafa bila sa mlekom i šećerom, imate složenu fleku, jer tu su i boja i mast i protein u jednom mestu. Šećer koji ostane u vlaknu je lepljiv i vezuje prašinu, pa se ta zona vidno zaprlja i posle nekoliko nedelja. Zbog toga se fleke od kafe sa mlekom skoro nikada ne rešavaju samo vodom, nego traže i sredstvo koje razgrađuje mast.
Crveno vino je kombinacija tanina i jakog pigmenta, i to je razlog zbog kog ostavlja upečatljiv trag. Prvo i najvažnije je da se odmah upije sve što se upiti može, uz jak i ravnomeran pritisak čiste bele krpe. Dobar potez u tom trenutku je da se na mesto nasipa sloj obične kuhinjske soli, jer ona povuče deo tečnosti iz vlakna. Kada so upije boju i potamni, ona se pažljivo usisa, i po potrebi se postupak ponovi. Popularni savet da se preko crvenog vina sipa belo vino nema pravi efekat, jer time samo dodajete novu tečnost u vlakno. Ni topla voda nije prijatelj, pošto ona pigment gura dublje i pomaže mu da se veže. Nikada ne posežite za sredstvima na bazi hlora, jer ona ne uklanjaju samo boju vina nego i boju tepiha. Osušena fleka od crvenog vina spada u one koje se retko uklanjaju do kraja bez profesionalnog tretmana.
Mast se ne rastvara u vodi, i to je jedina rečenica koju treba zapamtiti o ovoj vrsti fleka. Ako na masnu fleku sipate vodu, vi ništa ne postižete i samo pravite vlažnu zonu koja hvata prašinu. Prvi korak je upijanje viška masti papirnim ubrusom, uz pritisak i bez razmazivanja. Drugi korak je nasipanje praška koji upija, a to može biti kukuruzni skrob, soda bikarbona ili obično brašno. Prašak treba da stoji najmanje pola sata, a kod veće fleke i nekoliko časova, jer on masnoću izvlači iz vlakna. Posle toga se prašak pažljivo usisa, i tek tada se koristi sredstvo koje razgrađuje mast. U profesionalnom pranju za ovakve fleke se koriste blago bazna sredstva i enzimi koji se zovu lipaze, a oni masnoću razlažu na sastavne delove. Vosak od sveće je poseban slučaj i njega nikada ne treba peglati preko papira na tepihu, jer toplota vosak utisne još dublje u vlakno.
Blato je najčešća fleka u svakom domu, a najveća greška je da se ona odmah pere. Mokro blato se pod krpom razmaže i utisne u koren vlakna, i tako od male mrlje nastaje velika. Ispravan postupak je suprotan od očekivanog, blato treba pustiti da se potpuno osuši. Kada se osuši, ono postane prah koji se najvećim delom ukloni usisivačem, i tek ostatak zahteva vlažan tretman. U Beogradu je ovo posebno česta tema, jer kombinacija gradilišta, neasfaltiranih prilaza i sitne gradske prašine ulazi u stanove tokom cele godine. Zimi se dodaje i so kojom se posipaju ulice i trotoari, a ona se sa obuće prenosi u tepih. So u vlaknu posle sušenja ostavlja bele mutne tragove i vlakno čini krutim, pa se ti tepisi često opišu kao tvrdi bez razloga. Najkorisnija navika je otirač na ulazu i pravilo da se obuća ostavlja u predsoblju, jer to smanjuje količinu peska u tepihu više od bilo kog sredstva.
Ovo je grupa fleka koja se u praksi smatra najtežom, i kod nje je veoma važno šta je fleka po sastavu. Boje na vodenoj osnovi, kao što su dečije tempere i disperzione zidne boje, mogu se ukloniti dok su još sveže i vlažne. Uljane boje, lakovi, lepkovi i tuš su druga priča, jer njima voda ne može da priđe. Za njih su potrebna sredstva sa rastvaračima, a ona se koriste u veoma maloj količini i samo na mestu fleke. Aceton i sredstvo za skidanje laka za nokte su tu opasan izbor, jer neka sintetička vlakna od acetona bukvalno omekšaju i stope se. Sredstva sa rastvaračima se nikada ne sipaju direktno na tepih, nego se nanose na krpu i onda prenose na fleku. Rad se obavlja u prostoru sa otvorenim prozorom, jer isparenja rastvarača nisu bezopasna. Ako je fleka od boje veća od dlana, realno je odmah je predati nekome sa opremom, jer je kod ove grupe rizik od trajne štete najveći.
Postoje fleke koje se ne mogu ukloniti, i o tome je bolje govoriti otvoreno nego obećavati nemoguće. Prva grupa su fleke koje su prošle proces oksidacije, dakle one koje su godinama bile na svetlu i vazduhu i promenile hemijski sastav. Druga grupa su fleke koje su ranije tretirane jakim sredstvom, jer je tada boja tepiha na tom mestu već izgubljena. Treća grupa su fleke od hlornih preparata, i tu se ne radi o prljavštini nego o oštećenoj boji vlakna. Na viskozi se javlja i posebna pojava koja se zove žuti prsten, a ona nastaje zato što to vlakno slabo trpi vlagu. Kada oko starije fleke vidite svetliji ili žući krug, to je znak da je vlakno reagovalo na vodu, a ne na prljavštinu. Realno očekivanje je zato važno, jer se većina svežih fleka uklanja u potpunosti, dok se stare fleke najčešće samo osetno smanje. Najbolja odbrana ostaje ona najprostija, brza reakcija u prvim minutima i redovno usisavanje koje sprečava da prašina uopšte stigne do korena vlakna.
