Voda koja teče iz slavine nikada nije samo voda, u njoj su rastvorene i razne mineralne soli. Najvažnije su soli kalcijuma i magnezijuma, a njih voda uzima iz zemlje i kamena kroz koje prolazi na svom putu. Što je više tih soli, to je voda tvrđa, i to je cela tajna pojma tvrda voda. Tvrdoća se meri u nemačkim stepenima tvrdoće, a oznaka za njih je dH. Voda do 8 nemačkih stepeni smatra se mekom, od 8 do 12 je srednje tvrda, a iznad 12 počinje zona tvrde vode. Ovde je važno reći jednu stvar odmah, tvrda voda nije nezdrava i sasvim je bezbedna za piće. Problem sa tvrdom vodom nije zdravstveni, nego praktičan, jer se ti minerali negde moraju zadržati kada voda ispari. Tamo gde se zadrže, ostaje beli tvrdi sloj koji svi znamo pod imenom kamenac.
Voda u Beogradu se, u zavisnosti od dela grada i izvorišta sa kog dolazi, kreće u zoni od srednje tvrde do tvrde vode. Ne treba vam nikakva laboratorija da to proverite, dovoljno je da pogledate oko sebe. Otvorite aparat za kuvanje vode i videćete beli sloj na grejaču, iako u njemu kuvate samo čistu vodu. Isti sloj se nalazi u pegli na paru, u bojleru, u mašini za pranje veša i na mrežici tuša. Na staklima kabine u kupatilu ostaju bele mrlje i posle brisanja, a to su isti ti minerali. Ako se sve to dešava u vašim aparatima, znači da se dešava svuda gde ta voda dođe i ispari. Većina ljudi razmišlja o kamencu kada kupuje sredstvo za mašinu za veš, ali nikada kada pere tepih. A tepih je upravo predmet koji upije najviše vode u celom domu, i u kome ta voda najduže ostaje.
Postoje dva puta kojima minerali ulaze u tepih, i oba se dešavaju tokom samog pranja. Prvi put ide preko deterdženta, jer se kalcijum i magnezijum iz vode odmah vezuju sa sastojcima sredstva za pranje. Iz tog spajanja nastaje jedna tvrda materija koja se u praksi zove sapunski talog. Ta materija se više ne rastvara u vodi, pa se ispiranjem uklanja samo delimično. Deo nje ostaje zaglavljen dole, u korenu vlakna, na mestu do kog je najteže doći. Drugi put je još jednostavniji, voda tokom sušenja ispari a minerali koje je nosila ostanu u tepihu. Tako svako pranje tvrdom vodom ostavi jedan nov, veoma tanak sloj naslaga. Ti slojevi se sabiraju godinama, i na kraju dobijate tepih koji je opran, ali i otežan nečim što nikada nije izašlo iz njega.
Najjasniji znak je osećaj pod rukom, jer je tepih hrapav i krut umesto mekan i pun. Kada bosom nogom pređete preko njega, vlakna se ne povijaju nego se opiru pritisku. Boje deluju blede i bez sjaja, i to nije uvek zbog starosti nego zbog sloja koji prekriva vlakno. Tepih se posle pranja veoma brzo ponovo zaprlja, često već posle dve ili tri nedelje. Usisavanje daje slabiji rezultat, jer se prašina zadržava u naslagama i ne može da se izvuče. Kod nekih tepiha se pojavi i pojačan statički elektricitet, pa tepih varniči i na sebe lepi dlačice. U dubljim tepisima se prilikom hoda oseti tiho krckanje, a to su mineralne čestice i sitan pesak zajedno. Ako prepoznajete više ovih znakova, problem verovatno nije u prljavštini nego u tome čime je tepih do sada pran.
Deterdžent u tvrdoj vodi ne počinje odmah da čisti, prvo mora da se izbori sa mineralima. Jedan deo sredstva se potroši samo na to, i tek ono što ostane ide na pravu prljavštinu. Zato je u tvrdoj vodi potrebna veća količina sredstva za isti rezultat. Veća količina sredstva stvara i više pene, a pena u gustom tepihu ostaje mnogo duže nego što ljudi misle. Da bi se sva ta pena isprala, potrebno je znatno više vode i mnogo više vremena. Kod pranja kod kuće se taj korak najčešće preskoči, jer se tepih ispira samo dok voda na površini ne postane bistra. Ostatak sredstva koji zaostane u vlaknu je lepljiv i posle sušenja se ponaša kao magnet za prašinu. Tako nastaje zatvoren krug, tepih se prlja brže, pere se češće, a svako novo pranje ostavlja novi talog.
Omekšavanje vode znači da se iz nje uklone joni kalcijuma i magnezijuma, dakle upravo ono što gradi kamenac. To se radi tako što voda prolazi kroz posudu punu posebnih zrnaca koja se zovu smola. Smola zadrži kalcijum i magnezijum, a u vodu pusti natrijum, koji ne pravi naslage. Kada se smola napuni mineralima, ona se ispere rastvorom obične soli i vrati u prvobitno stanje. Važno je znati da omekšavanje nije isto što i filtriranje, jer filter zadržava samo čestice koje se vide. Rastvoreni minerali prolaze kroz svaki filter, pa ni najfinija mrežica na crevu ne rešava problem tvrde vode. Voda koja je omekšana ponaša se drugačije već pri prvom kontaktu sa deterdžentom. Sve što se u nju doda odmah počinje da radi na nečistoći, jer nema minerala koji bi to trošili.
Za pranje tepiha najbolja je voda u zoni od 4 do 8 nemačkih stepeni tvrdoće. Prva promena je da u vlaknu ne ostaju nove naslage, jer u vodi nema minerala koji bi ostali. Druga promena je manja potrebna količina deterdženta, a to znači i manje ostatka u tepihu posle sušenja. Treća promena je bolje ispiranje, jer se sapunski talog uopšte i ne stvara. Četvrta promena se odmah oseti pod nogama, pošto se vlakno vraća u svoje prirodno mekano stanje. Peta promena je izgled boja, koje bez mineralnog sloja ponovo dobiju dubinu i sjaj. Šesta promena je najvažnija na duže vreme, jer se vlakno manje troši kada između njega nema tvrdih mineralnih zrna. Meka voda sama po sebi ne pere tepih, ali je ona uslov da sve ostalo u pranju odradi svoj posao do kraja.
Redovno usisavanje je najkorisnija stvar koju možete sami da uradite, jer sprečava da pesak ostane u korenu vlakna. Sveže fleke tretirajte odmah, upijanjem čistom belom krpom, bez trljanja i bez velike količine vode. Ako u kupatilu imate izraženo tvrdu vodu, ne perite tepih u kadi, jer on upije mnogo vode koju posle nije moguće izbaciti. Isto važi i za pranje crevom na terasi ili u dvorištu, gde radite sa tvrdom vodom i bez ikakve kontrole ispiranja. Tepih koji ostane vlažan duže od jednog dana može da dobije miris buđi, a taj miris kasnije skoro nikada ne izlazi sam. Dubinsko pranje zahteva pripremu vode, centrifugu za izbacivanje viška vlage i kontrolisano sušenje, a to je oprema koju domaćinstvo nema. Ako je tepih godinama pran tvrdom vodom, prvo pravilno pranje mekom vodom obično daje razliku koja se vidi i oseti odmah. Poznavanje kvaliteta vode kojom perete zato je jednako važno kao i izbor sredstva, i to je znanje koje vam koristi u svakom domu.
