Sredstvo za pranje tepiha nije jedan proizvod, već cela grupa preparata od kojih svaki ima svoj posao. Osnovu skoro svakog od njih čine tenzidi, a to je stručno ime za materije koje omogućavaju vodi da kvasi. Najlakše ih je razumeti preko primera sa masnim tanjirom, jer voda sama sklizne sa masti, a kap sredstva za posuđe je odmah razgradi. Isto se dešava i u tepihu, jer čista voda samo klizi po površini i nikada ne stigne do korena vlakna. Tenzidi smanjuju napetost vode i puštaju je da uđe između vlakana, tamo gde se prljavština i skuplja. Kada tenzid obuhvati zrno prašine, peska ili masti, ta čestica se odvaja od vlakna i pluta u vodi. Tada je važno da ostane u vodi do ispiranja, a ne da se ponovo veže za tepih, i zato se u sredstva dodaju i pomoćne materije koje to sprečavaju. Svako dobro pranje tepiha uvek je spoj tri stvari, a to su sredstvo, voda i mehanički rad, dakle četkanje i trešenje.
Veliki broj ljudi tepih pere onim što ima u kući, dakle deterdžentom za veš, sredstvom za posuđe ili univerzalnim čistačem. Ti proizvodi su napravljeni da prave obilnu penu, jer pena kod suđa i veša ima smisla. U tepihu pena nema gde da ode, ona uđe duboko u vlakno i tamo se zadrži. Ostatak deterdženta u vlaknu ostaje lepljiv i posle sušenja, pa na sebe vezuje svaku novu prašinu iz vazduha. Zato takav tepih izgleda čisto prvih nekoliko dana, a onda se zaprlja brže nego što je bio pre pranja. Sredstva na bazi hlora su još veći rizik, jer ona mogu trajno da izvuku boju iz vlakna, a to se posle ne može ispraviti. Sirće i soda bikarbona spadaju u najpoznatije domaće recepte, ali oni uglavnom prekriju miris, dok izvor mirisa ostaje u tepihu. Sredstva namenjena tepisima prave se tako da penu drže na najnižem nivou, upravo zato što se ona iz vlakna teško uklanja.
pH vrednost je broj koji pokazuje da li je nešto kiselo ili bazno, a skala ide od 0 do 14. Broj 7 znači neutralno, sve ispod je kiselo kao limun ili sirće, a sve iznad je bazno, kao sapun ili soda. Bazna sredstva odlično rastvaraju mast i uljne nečistoće, pa dobro rade na tepisima od sintetike. Kisela sredstva se koriste na vuni, svili i drugim osetljivim materijalima, i tu razlika nije stvar ukusa nego hemije. Vuna je proteinsko vlakno građeno od keratina, dakle od istog materijala od kog je i ljudska kosa. Kao što kosu ne biste oprali sredstvom za sudove, tako se ni vuna ne pere snažno baznim preparatom, jer on razgrađuje protein i vlakno postaje hrapavo, slabo i bez sjaja. Zbog toga se na kraju pranja često koristi blago kiseli ispirač, koji neutralizuje ostatke sredstva i vraća vlakno u njegovo prirodno stanje. Ako od nekoga naručujete pranje tepiha, pitanje o pH vrednosti sredstva je jedno od najkorisnijih pitanja koje možete postaviti.
Sredstvo za predtretman se nanosi pre samog pranja i njegov zadatak je da omekša najtvrđu, ugaženu nečistoću. Glavno sredstvo za mašinsko pranje radi na celoj površini tepiha i nosi najveći deo posla. Enzimska sredstva su posebna priča, jer enzimi ne skidaju flekušu silom nego razgrađuju materiju iz koje je fleka nastala. Enzimi koji se zovu proteaze rade na flekama od krvi, mleka, jajeta i hrane, lipaze razgrađuju mast, a amilaze skrob i slatkiše. Sredstva sa rastvaračima koriste se samo ciljano, na malim mestima, kod fleka od boje, lepka ili mašinske masti. Kiseli ispirač uklanja zaostalo sredstvo i sređuje pH vrednost vlakna posle pranja. Postoji i odpenjivač, a on se dodaje kada je tepih ranije pran kućnim deterdžentima i kada stara pena počne da izlazi na površinu. Na kraju idu sredstva za dezinfekciju, a po želji i preparati koji ostave nevidljiv zaštitni sloj zbog kog se tepih kasnije sporije prlja.
Voda je glavni sastojak celog pranja, i njen kvalitet odlučuje o rezultatu jednako kao i sredstvo. Tvrda voda je ona koja sadrži mnogo kalcijuma i magnezijuma, dakle minerala koji ostavljaju kamenac. Voda u Beogradu se, zavisno od dela grada i izvorišta, kreće u zoni od srednje tvrde do tvrde vode. To ne treba proveravati u laboratoriji, dovoljno je pogledati beli sloj u aparatu za kuvanje vode ili u pegli na paru. Isti minerali se u tepihu vezuju sa tenzidima i grade tvrdu materiju koja se u praksi zove sapunski talog. Ta materija se ne rastvara u vodi, pa deo nje ostane zaglavljen u korenu vlakna i posle ispiranja. Tepih posle takvog pranja može izgledati čisto, ali je pod rukom tvrd, krut i bez sjaja. Omekšana voda taj problem uklanja od početka, jer u njoj nema minerala koji bi trošili sredstvo i pravili naslage.
Svako ozbiljno sredstvo za profesionalnu upotrebu ima svoj bezbednosni list, u kome piše sastav, doziranje i način primene. Bezbednost, međutim, ne zavisi samo od sredstva, nego i od toga koliko ga se stavi i kako se ispere. Preveliko doziranje je najčešća greška, i to važi i u servisu i kod kuće, jer viška sredstva ostane u tepihu. Zato je ispiranje jednako važno kao i samo pranje, a posle njega dolazi izbacivanje viška vode. Kada se tepih posle toga potpuno osuši, u vlaknu ne ostaje vlaga koja bi mogla da nosi ostatke preparata. Pravilno opran tepih ne miriše na hemiju, on je bez mirisa ili je miris veoma diskretan i svež. Ako tepih posle pranja jako udara na parfem, to je često znak da se mirisom prekriva nešto što nije dobro uklonjeno. Bezbedno za decu i kućne ljubimce zato ne znači samo blago sredstvo, nego temeljno ispiranje i potpuno suvo vlakno.
Ekološka sredstva za pranje tepiha zasnovana su na tenzidima koji su biorazgradivi, dakle koji se u prirodi razlažu i ne ostaju trajno. Takva sredstva ne sadrže fosfate, hlorne izbeljivače ni agresivne rastvarače. Enzimski preparati u toj grupi dobro rade i na nižoj temperaturi vode, pa se za grejanje potroši manje energije. Većina njih se prodaje u obliku koncentrata koji se razblažuje na mestu upotrebe, a to smanjuje količinu ambalaže i transporta. Važno je razumeti jednu stvar, ekološko ne znači slabije, jer snaga čišćenja dolazi od pravilne hemije a ne od agresivnosti. Za onoga ko u prostoru živi najvažnija je posledica, a ona je jednostavna, u domu ne ostaje hemijski talog. Zbog toga se ovakva sredstva sve više traže u domovima sa malom decom, sa osobama koje imaju astmu i sa osobama koje imaju alergije. Ako vam je to važno, potražite oznaku o biorazgradivosti i sastav proizvoda, jer reč ekološki sama po sebi nije nikakva garancija.
Izbor sredstva zavisi od četiri stvari, a to su vrsta vlakna, starost tepiha, stabilnost boje i vrsta nečistoće. Sintetička vlakna kao što su poliamid i polipropilen dobro trpe bazna sredstva i jače pranje. Vuna traži blago kiseo pristup, umerenu temperaturu i pažljivo doziranje. Viskoza je najosetljivija od svih, jer ona slabi već u kontaktu sa vodom, pa se kod nje radi sa najmanjom mogućom količinom vlage. Da li boja drži, proverava se probom na skrivenom delu tepiha pre nego što pranje počne. Kod svežih fleka rešenje je obično jednostavno, dok stare fleke i one koje su ranije već tretirane nekim sredstvom ponekad ne mogu biti uklonjene bez rizika za vlakno. Zato je najkorisniji savet upravo ovaj, sveže fleke upijajte belom krpom bez trljanja, a ne eksperimentišite sa jakim sredstvima. Kada znate od kog je materijala vaš tepih i kakva je voda kojom se pere, znate i sve najvažnije o tome kako treba da bude opran.
